У Кнежеву су од привредних активности посебно заступљене: пољопривреда, дрвна и метална индустрија.
Земљорадничка задруга „15. Мај“ најстарија је асоцијација земљорадника. Основана је непосредно након Другог свјетског рата 15. маја 1964. године и дуго је била једини носилац привредног развоја овог краја. На подручју општине Кнежево тренутно има 5 регистрованих земљорадничких задруга: ЗЗ “Видово Врело”, ЗЗ “Шолаји”, ЗЗ “Растовац”,ЗЗ “15. Мај” и ЗЗ “ Брђанка” која је тренутно једина активно обавља дјелатност. Такође, постоје 3 удружења и то: Удружење пољопривредних произвођача “Брђанка” Кнежево, Удружење овчара “Кнежево” и удружење пчелара “ Кнежево”. Подручје општине обилује мноштвом природних пашњака, а потребно је истаћи да је незагађено земљиште и могућност производње здраве хране и љековитог биља велики потенцијал Кнежева.
Можемо слободно рећи, да је поред ЗЗ “15. Мај”, индустрија била носилац развоја општине Кнежево са преко 1.100 запослених радника. Усљед неуспјешне приватизације данас је у индустријском сектору запослено 164 радника или 14,90% предратног броја у следећим гранама индустрије:
-дрвопрерађивачка индустрија,
– текстилна индустрија,
– металопрерађивачка индустрија и
– грађевинска индустрији.
Дрвопрерађивачка индустрија– Главни ослонац развоја општине деценијама уназад, Дрвна индустрија “Омар”, која је прије рата запошљавала око 400 радника и радила у три смјене данас је приватизован од стране „Fagus haus“ д.o.o. и отворен је производни погон „Номар“ д.о.о. који запошљава 40 радника. „Номар“ се бави производњом резане грађе, дрвне сјечке, кора, пиљевина, а врши и услуге транспорта и прореза. У завршној фази је и Пројекат изградње електране на биомасу, као и за постројење за производњу пелета, који ће омогућити нова запошљавања на подручју Општине. Дрвопрерађивачку индустрију у Кнежеву поред „Номара“ д.о.о. чине четири пилане које годишње прорезују око 10.000 m 3 обловине и запошљавају укупно око 50 радника.
Метало-прерађивачка индустрија– Предузеће “Алумина” била је генерални заступник за БиХ “Алумине Скопље” са око 150 запослених радника који су радили у двије смјене и великим бројем радника распоређених на теренским пословима. “Алумина” је била лидер у производњи алуминијске столарије, а бавила се још и производњом ПВЦ столарије и фасада. Довољно је рећи да је урадила и поставила комплетну столарију на Сарајевском аеродрому, хотелима у Неуму и Бугојну. Тренутно је у власништву Комерцијалне банке а.д., односно није у функцији. “Хидраулик” је предузеће које се углавном бавило производњом хидрауличних дизалица и имало је око 110 запослених радника који су такође радили у двије смјене. Раније је опслуживло крагујевачку “Заставу“, мариборски “ТАМ” и прибојски “ФАП”. Данас је у веома тешкој економској ситуацији, са блокираним рачунима и не ради. Носилац метало-прерађивачке дјелатности у Кнежеву тренутно је “Гиг инжењеринг” која је наставила да се бави производњом жељезничке опреме, тренутно запошљавала 26 радника са тенденцијом проширења производње и запошљавања нових радника.
Текстилна и обућарска индустрија – Некадашња радна јединица бањалучког “Блика” са око 150 радника углавном женске популације који су радили у двије, а некада и у три смјене, данас је у приватном власништву, послује под називом „МДСС“ с.п. и запошљава 48 радника и има у плану проширивати обим производње. Которварошка творница обуће „Дермал-Р“ д.о.о. тренутно запошљава 210 радника. У наредном периоду планирано је проширење производње и запошљавање још 100 радника у овом предузећу.
Грађевинска индустрија – Прије рата “Обнова”, а касније “Кнеград” је било једино грађевинско предузеће у општини Кнежево. Запошљавало је око 120 радника, имало властити каменолом у Отловићима и продавницу грађевинског материјала у граду, а бавило се пословима: – високоградње (стамбени и друштвени објекти), – нискоградње (насипање и одржавање путева), – производњом камених агрегата , – производњом бетона и бетонских производа (блокови, стубови и цријеп), – продајом готових производа властите производње и од разних добављача. Предузеће не послује од 2009. године. Данас послове и услуге из области грађевинарства обавља неколико регистрованих самосталних предузетника.