Подручје општине Кнежево било је насељено и у давним временима, највјероватније још у неолиту. Извјесно је да су ово подручје насељавали становници илирског поријекла, који су се касније мијешали са Келтима и другим досељеницима, укључујући и славенска племена. Међу римским налазима, су остаци базилике старохришћанских цркава у селима Јаворани и Имљани, који указују на значајан степен насељености и културне развијености. Испод друмског пута, који је водио из Бања Луке према Кнежеву и даље, у селима Костићи и Рађићи, откривена је римска опека, што указује да се ради о стражарницама уз римске цесте. У селу Баштина, надомак града остали су и до данашњег дана сачувани стећци, усправне камене плоче украшене рељефима и сликама.Осим њих, својим изгледом посебну пажњу привлаче и стећци у селу Макарићи.
У вријеме владавине босанског краља Твртка I Котроманића (око 1388-1391) подручје данашњег Кнежева (некадашњи: Скендер Вакуф) било је у саставу босанске државе. Нешто сјеверније, у Лијевчу, протезала се граница са Угарском, која није одустајала да Босну у цјелини прикључи својој круни. Међутим, никаквих значајних промјена није било до времена турских освајања. 1528.године Хусрефбег (1480-1541) осваја Јајце и улази у Бања Луку, без икакве битке. Управо тада и Кнежево пада у турске руке. У цијелом периоду турске управе подручје данашњег Кнежева управно је било везано за Бања Луку, а то је период од 350 година.
Према досада објављеним изворима, некадашњи Скендер-Вакуф (данас Кнежево) се први пут, под тим именом, јавља управо у сиџилу јајачког кадије из 1692. и 1693. године. Предања, које су преношена с кољена на кољено, казују да је насеље (Скендер Вакуф) формирао Али-дедо Искендер, односно Скендер-дедо. Он је, како се може у неким изворима прочитати, у ове крајеве дошао из далеке египатске Александрије, или Скендерије, како гласи османска варијанта. У овим планинама је, тврде ти извори, од султана добио право да узме земље колико успије објахати с коњем током једног дана. Одлуком Скупштине општине од 11.08.1992.године Скендер Вакуф је промјенио назив у Кнежево, које је задржано до данас.
Избијањем Првог свјетског рата, Кнежевљани српске националности присилно су мобилисани у аустроугарску војску, али их је већина одмах дезертирало и пријавила се као добровољци Солунског фронта у српске јединице.
Други свјетски рат на кнежевском подручју донио је велике људске жртве и биједу ионако сиромашном народу. У борби против њемачког окупатора и усташа, према званичним подацима, погинула су 144 борца НОР-а. Њихова имена уклесана су на импозентном споменику у кањону десне стране ријеке Угар, те подигнута многа спомен обиљежја широм Општине, и то на: Петровом Пољу – Имљани, Спомен парк (партизанско – гробље) у Кнежеву, Спомен обиљежје (споменик и спомен костурница) у Доњим Корићанима (у овој гробници је и костурница Мажар Марије – мајке три народна хероја), Спомен обиљежје – споменик и спомен костурница на Видовишту – Имљани, Споменик и спомен обиљежје у МЗ Бастаји, Споменик – спомен обиљежје у Поткресу – засеок Марићи, Спомен обиљежје – спомен плоча на згради основне школе у Кнежеву, Спомен обиљежје – спомен плоча изграђена у Зловарићима – Влатковићи, Спомен обиљежје – спомен чесма у Живиницама, Спомен обиљежје – спомен чесма у Рапти-Рађићи, Спомен биста Павловић (Андрије) Михаило-Мико.Тренутно је један борац шеста категорије једини преживјели учесник НОР-а са подручја наше Општине.
Нове и још стравичније невоље у Кнежеву је изазвао грађански рат 1991-1995.године у БиХ.19.11.1991.године формирана је 22 лака пјешадијска брига на Раковачким барама, која се касније трансформисала у 22.пјешадисјку бригаду у чији састав је 31.08.1994.године ушла и лака Кнежевска брига. Са подручја наше општине било је преко 4000 активних бораца у редовима ВРС, на свим линијама фронта, од чега је 318 погинуло, а рањено лакше и теже око 600 бораца. Општина Кнежево спада међу првих 7 општина по патријатизму у Републици Српској, како по броју учесника, тако и по броју погинулих, а вјероватно и по броју теже и лакше повријеђених, у односу на званичне податке о броју становника који су живјели тада на територији наше општине. Најмлађи погинули борац током овог немилог грађанског рата имао је непуних 18.година, а најстарији 60.године.
Свима њима, који су уткали своје животе у темеље РС, подигнути су надгробни споменициу: Кобиљи, МЗ Бастаји, МЗ Шолаји, МЗ Јаворани, МЗ Мокри Луг, Голо Брдо, Борак, испред управне зграде ШГ „Чемерница“ – Кнежево, испред зграде Ловачког удружења – Кнежево, испред зграде Д.О.О. „ГИГ“ – Кнежево и отворена спомен соба у згради ЈУ ОШ „Доситеј Обрадовић“ – Кнежево. У завршној фази је и централни заједнички споменик поред Општинске управе, за све погинуле борце са подручја општине Кнежево.
